Zašto želje prelaze sporo (ili čak nikako) iz mašte u stvarnost.. i kako se OSTVARENJE može ubrzati

Možeš da uradiš sve pripremne + prateće radnje da bi ti se promena koju želiš ostvarila.. – i da ti se to što želiš ne ostvari jako dugo, ili čak uopšte.

Za koliki broj ljudi znaš, da prave novogodišnje liste želja i rezolucije, da setuju svoje ciljeve, da gledaju i slušaju o zakonu privlačenja, vežbaju pozitivne misli i afirmacije, i preduzimaju zaista dosledne akcije… ali → promena koju žele nikako da se desi?

Sa druge strane, postoje ljudi koji prilično lako ostvaruju svoje planove, zar ne? A, jednako tako ~ sasvim sam sigurna → da postoje oblasti u kojima i ti postižeš/ostvaruješ ono što želiš bez većih muka. Je li tako? Pa, zašto onda na nekim poljima manifestacija tvoje želje ide tako sporo i teško? U čemu je ta razlika i šta je potrebno uraditi da se ona premosti? Od čega, uopšte, to zavisi?

To zavisi od najvažnije stvari koju jedan čovek ima u životu – u nekoj određenoj meri – i od koje zavisi njegova ključna SPOSOBNOST da MENJA svoju realnost koju živi. To je ono što ja nazivam “Lična Moć”, i što često pominjem u svojim izlaganjima. Sada ću pokušati da objasnim detaljnije i preciznije šta je ona tačno, i kako njome raspolagati svesno, tako da uspevaš da napraviš manifestacije koje želiš puno lakše.

Da bih u tom objašnjavanju uspela, biće mi potrebno da verbalizujem pojave kojih sam ja opažajno veoma svesna.. a koje ćeš moći da prepoznaš i ti (u većoj ili manjoj meri – zavisno od tvojih dosadašnjih perceptivnih sposobnosti)… ali o kojima je vrlo teško pričati, jer nisu spoznajne na način na koji to naš logički um najviše voli da one budu. Kako god, moj prirodni talenati leže upravo u percepciji,  a odmah potom u verbalizaciji opaženog.. pa su me zato ljudi zamolili da ja ovo uradim: da pokušam da na svoj autentičan način objasnim ono što znam na ove krucijalno važne teme.

I ~ hoću, uradiću to najbolje što umem… ali te molim za jednu stvar, od koje direktno zavisi korist koju ćeš ti imati od ovoga → a to je: da se ne vezuješ mnogo za same reči i izraze koje ću ovim izlaganjima koristiti, jer su one ovde najmanje bitne. One su samo putokazi.. za ono o čemu želim da ti kažem, a što se nalazi IZA njih. To je kao, npr., ako bi dolazila u moj grad – kada autoputem dođeš u blizinu njega, na tablama će pisati “Beograd”. Ali taj natpis nije Beograd. Beograd je ono gde ćeš stići, pod uslovom da se ne vežeš za tu tablu i ostaneš na tom mestu, gledajući u nju i raspravljajući (u sebi ili sa nekim drugim) o njenoj “ispravnosti”.

Zato, nemoj da se fokusiraš na izraze koje koristim da nešto opišem; to je samo način da govorim o pojavi koju želim da ti približim. Pokušaj da dokučiš i osetiš to što je iza njih.

Ja želim da te dovedem do tvoje Lične Moći. Zato, prođi pored ovog naziva.. i nastavi da pratiš moje putokaze.. sve dok te ne dovedu do nje. A da si dospela na odredište → znaćeš to.. veoma dobro, bez i jednog putokaza. :)

To ću uraditi kroz nekoliko tekstova i videa, a danas ću krenuti od ovoga:

Da bi svoju želju ostvarila, pogledaj najpre ŠTA je ona → u samoj svojoj suštini

Bilo koja želja se uvek svodi na nešto što želiš da imaš, radiš ili budeš… na nešto što bi volela da JESTE, a što sada NIJE. Je li tako?

Za ono što JESTE, sinonimi su:

• POSTOJI
• REALNOST
• ISTINA

I to je upravo ono što bi ti volela da se dogodi sa tvojom željom, šta god ona bila → da već jednom izađe iz tvoje mašte i postane 3D, realnost, stvarnost, istina… A svi ovi sinonimi su samo izrazi/”etikete” kojima mi obležavamo pojave koje možemo da OPAZIMO.

Ono što ne opažamo fizičkim čulima, to za nas nije stvarnost.

Npr., recimo da želiš da u svom novčaniku imaš 150.000 evra, a nemaš ih, nego imaš 1.500 evra. Obe činjenice znaš po tome, šta u novčaniku (ne)opažaš, koje novčanice (ne)vidiš. I znaćeš da se tvoja želja OSTVARILA onda, kada u svom novčaniku budeš mogla da vidiš iznos koji želiš. Isti princip važi i sa obimom tvoga struka, ili emotivnim partnerom sa kojim si u vezi, ili radnom atmosferom u koju svaki dan ideš.. itd.

Dakle ~ da bi nešto za nas bilo stvarnost, potrebno je da to možemo da opazimo uz pomoć 1 ili više naših čula. Mi imamo 5 fizičkih čula: čulo vida, sluha, mirisa, ukusa i dodira, i njima opažamo svet.

Ono što ne opažamo ni na jedan način – to ZA NAS ne postoji. Zbog čega sam istakla to “za nas“? Zato što u istom prostoru i vremenu u kojem si ti, neko drugi opaža = živi kao stvarnost ono što je za tebe u ovom trenutku nepostojeće. (Više primera koji to objašnjavaju vidi u videu: na FB-u ili na YT-u.) A to znači da neostvarenje tvoje želje u ogromnom broju slučajeva nije stvar njenog postojanja u svetu, nego je stvar tvoje sposobnosti da je opaziš.

I tu ti se sada, verovatno, već javlja pitanje: Da li postoji način da svoje perceptivne sposobnosti proširiš tako, da OPAŽAŠ upravo to što želiš? Da to vidiš, čuješ, mirišeš, dodiruješ… i raspolažeš sa time na sve one načine na koje najviše voliš?

Odlično pitanje! Dabome, da postoji → upravo tako se menja sopstvena stvarnost..  i baš u tom pravcu idemo! I o opažanju i o nastajanju nepostojećeg ću reći više…

Ostani “na liniji” samnom, i prati moje naredne objave.. (ako želiš da ti obaveštenja o njima stižu na email, ubaci svoju adresu u polje ispod).

A do naredne objave ti predlažem: posveti malo pažnje ovoj „destinaciji“ dokle su te moji današnji “putokazi” doveli.. zato, što će ti bliskost sa njom jako korisiti za dalje.

Sa ljubavlju,